|
Autor : Jelena Velinovic
las Javnosti Vlada u ovom sastavu može samo da ima dobre odnose sa Sanaderovom Hrvatskom, kojoj se spremam da u jednoj emisiji HRT-a porucim da priznavanjem Kosova ne priznaje granice Srbije i da, u tom slucaju, ne može racunati ni da Srbija priznaje njene granice - kaže u intervjuu za Glas Tomislav Nikolic, zamenik predsednika SRS-a, povodom njegove izjave u Skupštini da sumnja da Vlada u ovom sastavu može da odbrani Kosmet.
Ali, zbog cega niste ubedeni da Koštunicina vlada u ovom sastavu povodom Kosmeta može ici do kraja. Zbog koga u toj vladi? I šta za vas znaci „ici do kraja“?
- Ne može ici do kraja zbog Demokratske stranke i njenih ministara! Poslednjih nekoliko meseci skoro da nema istupa Koštunice sa kojim se ne slažem. Doduše, ne slažem se sa njegovim ponašanjem u vezi sa vladom. On kao premijer je uzrocnik nestabilnosti Srbije u poslednjih pet godina.
Zašto? Niste li prema Koštunici prestrogi?
- Ni u kom slucaju! Koštunica je uvek pravio slabe i loše vlade. On i sada cini Srbiju nestabilnom zato što je aktuelnu vladu napravio sa DS-om. Koštunica mi je licno rekao da je potpuno posvecen borbi za Kosmet. A on ni to ne može da reši sa ovom vladom. Vec je sebe doveo dotle da mora da izbegava da zakazuje sednice kabineta da ne bi na samoj vladi doživeo poraz zbog Kosova i Metohije!
Koliko je u tome njegove krivice?
- Neka na to pitanje sam sebi odgovori. Cinjenica je da vec ne može da održi sednicu vlade povodom Kosmeta, a da povodom prodaje „Bora“ može. Znaci: kad DS želi, vlade ce biti, kad ne želi - ne može je biti.
Apelovali ste na Koštunicu da ne sedi više na dve stolice i da se odluci. Jeste li ga vi to javno pozvali na rušenje sopstvene vlade ili ste mu ponudili koaliciju?
- Samo sam ga pozvao da se pogleda u ogledalo i da se suoci sa svojom savešcu.
Dobro, ali - šta ste konkretno imali na umu kad ste zatražili da se odluci?
- Porucio sam mu: neka nastavi ako mu savest kaže da nastavi sa njima. Meni ne treba ova vlada niti ce biti vlade u nekom novom sastavu bez izbora. Meni treba da neko vlada Srbijom onako kako bismo mi radikali to cinili.
Onda je to bio pritisak da se ide na prevremene parlamentarne izbore...
- Za SRS bi bilo nemoralno da se u sadašnjoj situaciji upuštamo u trku za mandate. Ali, ako neko, ipak, hoce trku - spremni smo i za nju.
Rekli ste i da ne treba ici na izbore dok se rešava pitanje Kosmeta. Ali, s obzirom na to da su Albanci vec proglasili nezavisnost - šta još gore od ovoga može da se desi sa Kosmetom, šta bi to samo održavanje izbora moglo da pogorša?
- Pojedine države vec uveliko priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova. Sad nam treba neko ko ce na to da odlucno i promišljeno da reaguje. Treba nam jaka i normalna vlada.
Zar vlada za „dobre odnose sa Sanaderovom Hrvatskom“?
- Trenutno imamo tu koju imamo. Od strateške je važnosti što ce vladu kontrolisati Skupština. Dobro je što mi radikali sa Koštunicom imamo tu vecinu u Skupštini koja ce spreciti vladu da premijera preglasa sopstvena vlada. Zato mu javno porucujem: neka se uzda u Skupštinu! Tim pre što znam da se boji da održi sednicu vlade da ga ministri ne bi preglasali i doneli odluku, recimo, da se ne povlace ambasadori.
Vi Koštunici fakticki nudite da spas od svoje vlade traži u Skupštini?
- Tako je, ali je sam kriv! Samo, u celoj situaciji ima i nešto dobro. Neka se konacno pokaže da je Skupština jaca od vlade. Da Skupština ne sme da služi vladi kao što je do sada cinila. Evo, sad Koštunici nudim da zajedno obezbedimo da Skupština ne služi vladi ukoliko ona donosi nepatriotske odluke.
Niste li Koštunici, ipak, prikriveno ponudili formiranje zajednicke vlade bez novih izbora?
- Ne mogu ja Koštunici da diktiram šta ce da radi. On ima mnogo varijanti. Samo, ne dolazi u obzir da radikali podržavaju bilo ciju manjinsku vladu! A što se Koštunice tice, njemu je verovatno neprihvatljivo da ja budem predsednik nove vlade, znaci - idemo na izbore.
Nezavisno od svega, vi mu nudite formiranje paralelne skupštinske vecine koja bi postojala povodom najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. Ko bi tu vecinu cinio?
- Ko joj se pridruži. Ovo su teški trenuci za Srbiju i bilo bi dobro da neki poslanici ne slušaju slepo svoje stranke. Ako procesi krenu na tu stranu, bice poremecaja u poslanickim grupama. Primera radi, ako ministri iz DS-a i dalje budu tražili da se zakoni o približavanju EU donose po hitnom postupku, Koštunica ima šansu da to zaustavi u Skupštini. Ja uopšte više nemam motiv da sa Evropom po svaku cenu razgovaram.
Nije li se poslednjih dana samo malo ogoljenije videlo da je gazda Joahima Rikera nije Savet bezbednosti UN, da je pravi gazda u Americi?
- Nije u Vašingtonu samo Rikerov gazda, vec i mnogih politicara u Srbiji. Amerika podržava i naizgled suprotstavljene ljude: Tadica i Cedomira Jovanovica. Zato sam pozvao i Koštunicu. Za mene je još pitanje bez odgovora: Nema li možda Amerika u Vladi Srbije dobrog i lošeg policajca. Onaj ko poznaje policijske metode zna da uvek dvojica ispituju istog coveka. Jedan koji ga tuce i drugi koji ima zadatak da mu ponudi cigaretu i da bude fin sa njim. I „dobri“ na kraju iz nesrecnika izvuce sve što je loši policajac iznudivao. Zato Koštunica još mora svima nama da dokaže da on nije „dobri policajac“ u Srbiji.
Šta vas to navodi na moguce podozrenje prema Koštunici?
- Tadicu mogu da pronadem govore iz kampanje koji pokazuju koliko je bio spreman za nezavisnost Kosova. Koštunici takve stvari ne mogu da zamerim. Ali, interesuje me šta on radi u vladi koja je vecinski DS-ova.
Ukoliko Koštunica, uprkos svemu što govorite, ipak ostane u vladi sa Ðelicem i Šutanovcem?
- To ce samo znaciti da je isti kao oni!
Zašto mu onda nudite neku vrstu skupštinske koalicije za odbranu Kosova i Metohije?
- Koštunica mora da vidi kako ce i s kime da brani Kosovo, a ne ja. Ja sam u opoziciji. On mora da vidi ko je ovlastio nacelnika Generalštaba Zdravka Ponoša da vojska ne može da se angažuje protiv deklaracija. To je zaista pitanje za Koštunicu, jer su svi su ministri njegovi. Ne može on da se pravi kao da stvari ne stoje tako, kao da postoji neki srpski model. To nije tacno i zato i bežim od koalicija. Kako da udem u koaliciju, a da neko drugi treba da mi kaže ko ce da bude moj ministar, uprkos tome što, recimo, mislim da baš taj treba da ide u zatvor?!
Zar dobar deo Koštunicinih problema nije plod stanja stvari u današnjoj Srbiji?
- Jeste, ali štošta ide i njemu na dušu. On, recimo, optuži Ameriku i EU za otimanje Kosmeta, a njegov potpredsednik vlade na državnoj televiziji kaže - e sad nam treba konsenzus da ispunjavamo evropske uslove, da idemo u EU. Zato i pitam Koštunicu šta misli o tome. Predugo on živi u dobroj hladovini! On kao da želi da iscrpi „koalicioni potencijal“ sa Tadicem, a tamo negde ga ceka Tomislav Nikolic koji ce kad-tad sa njim da pravi vladu.
Pa, hoce li biti tako?
- Ne znam. Može stranka drugacije da odluci. Ali, dok je ja vodim, prostor za saradnju sa Koštunicom vidim iskljucivo u suprotstavljanju nezavisnosti Kosova i Metohije.
Jesu li vam Tadic i Koštunica u razgovoru vodenom 17. februara otkrili bar neke dalje vladinog Akcionog plana za Kosmet?
- Ništa! Jedino se Tadic odao rekavši da se slaže da povucemo ambasadora iz Amerike Ivana Vujacica. Tada sam shvatio da se Amerika još nije izjasnila o nezavisnosti i shvatio da je to igra. Da ce doci taj Vujacic na tri-cetiri dana da se vidi sa porodicom.
Izjavili ste da Vujacic radi po americkim instrukcijama. Na osnovu cega?
- Prvo, šta smo mi to kao država uopšte uradili u Americi da odbranimo svoje interese na Kosovu? Šta je naš ambasador u SAD ikada uradio? Bojim se da one naše diplomate koje odlaze u Vašington treba što cešce menjati.
Zašto?
- Amerika ne dozvoljava da neko iz neke male Srbije bude dugo na njenoj teritoriji, a da ne padne pod njen uticaj.
Zar glavni problem nije u Beogradu? Šta da radi neki Vujacic ako mu instrukcije iz Beograda šalje jedan Goran Svilanovica?
- U pravu ste. Od naših ambasadora mnogo šta uopšte nije ni zahtevano. Da sve bude još gore, pola njih su pijanice.
Podržavate li ideju o povlacenju ambasadora iz zemalja koje priznaju nezavisnost Kosmeta?
- Naravno. To je moja ideja. Zašto se svet nije zgranuo kada su sve zapadne sile povukle svoje ambasadore najavljujuci bombardovanje Srbije. Povlacenje ambasadora je veliki potez koji govori o namerama države koja nekim zemljama mora odlucno reci - niste više naši prijatelji.
Kada bi ambasadora trebalo vratiti u Ameriku, na primer?
- Kad Vašington promeni odnos prema Srbiji i Kosovu i Metohiji.
Znaci li to - tek kad Amerika odustane od nezavisnosti Kosova?
- Upravo tako!
Pa to može biti tek kroz sto godina ili nikad!
- Pa šta ako bude i za sto godina!?
Neki ce u ponecemu od ovoga što govorite sigurno „prepoznati“ upravo teoriju zavere...
- Polemisati sa takvima bilo bi cisto gubljenje vremena. Tim pre što je sada samo još jasnije da je Tadic žurio sa izborima baš zato što je dobro znao šta Srbiji spremaju njegovi zapadni prijatelji. NJima je bilo potrebno da Srbiju nakon proglašenja nezavisnosti vodi neko ko ce govoriti: Mir, mir, niko nije kriv...
Oni koji su glasali za Tadica verovatno su uvereni da on „mir, mir“ govori u interesu Srbije, a ne Brisela.
- Tadic je dosta dugo bio naklonjen EU i po cenu da izgubimo Kosovo. Tada nas je brutalno obaveštavao da ne možemo da spasemo Kosovo i da je to odavno „rešeno“. A onda je, kada je shvatio da gradani ne misle tako i da to šteti DS i njegovim predsednickim ambicijama, promenio plocu. Tek tada je poceo da govori i Evropa i Kosovo!
Niste li prestrogi prema Tadicu?
- Nisam. Možda sam i blaži nego što bi trebalo.
Vidite, 17. februara sam se sastao sa Tadicem i premijerom, a Tadic je tom prilikom za onu decu koja su demonstrirala govorio da su huligani, da su ovakvi i onakvi. Znam i ja da nije u redu da divljaju, ali ta deca nisu znala šta ce sa sobom i nacionalnim poniženjem, uzalud su cekala da ih država kanališe, da im kaže šta da rade. Nisu mogla da sede kod kuce. Emotivno su reagovala jer vole svoju Srbiju i Kosovo i Metohiju. A to su upravo deca rodena 90-ih godina, deca koja su, eto, iznenadila i Tadica i zapadne analiticare.
Šta je loše u tome što Tadic, kako kažete, porucuje „mir, mir“?
- Ne bi bilo ništa da su on i Koštunica Srbiju spremili za 17. februar. Problematicno je sa cime se sve njegov apel politicki rimuje. Cela Srbija je - u najgledanijoj emisiji RTS-a - imala priliku da cuje kako Božidar Ðelic govori: „Imamo konsenzus da ne priznamo Kosmet, a sad nam treba i konsenzus da ispunjavamo naloge EU“. I, to govori potpredsednik vlade koji ne može ne znati da time fakticki poziva Srbiju da ne pravi preveliki problem od toga što nam EU otima Kosmet.
Zašto u ovom kontekstu ne pominjete Koštunicu?
- I on je odgovoran za necinjenje države. Koštunica nije ništa manje odgovoran što država nije bila spremna za 17. februar i što pre 17. februara nisu povuceni mnogi potezi koji su se mogli i morali povuci. Uostalom, on je sa DS pravio vlade. A Srbiji je potrebno da on vec jednom pocne da vodi politiku, umesto što stalno pravi kompromise sa onima sa kojima se ne slaže.
Ministar Slobodan Samardžic vec se suocio sa kontraargumentacijom da „državu Kosovo“ ne priznaje EU vec neke države iz njenog sastava...
- Kakvu god to imalo spoljnu formu, nama Kosmet otima EU koja, kao organizacija, šalje nelegitimnu misiju u pokrajinu nakon 17. februara. Time se Evropska unija kao celina direktno umešala u unutrašnje stvari zemlje koja nije njen clan! Uostalom, za svakog normalnog je Evropska unija ono što rade Nemacka, Velika Britanija, Francuska i Italija! Za Srbiju, u stvorenoj situaciji, nema nikakvog posebnog znacaja što su u EU Kipar, Španija i Slovacka. Ne bih ovako govorio da su Kipar, Španija i Slovacka hteli i imali snage da sprece da Euleks dode na teritoriju Srbije mimo volje Beograda i Saveta bezbednosti UN.
Susret sa Tadicem i Koštunicom, koji ste pomenuli, završio se dogovorom da se organizuje državni miting za odbranu Kosova i Metohije. Jasno je, medutim, da narodni otpor ne može da bude zamena za ono što treba da radi država...
- Tako je. Insistirao sam na grandioznom mitingu da bi se cuo glas cele Srbije - da bi i u Briselu i u Vašingtonu videli kako naš narod reaguje na pokušaj otimanja svoje teritorije. Insistirao sam i da se predsednik i premijer izjasne hoce li država, koja može ljudima obezbediti besplatan prevoz, organizovati miting ili ce SRS, ako ga oni nece, biti prisiljena da ga sama organizuje. Dobro je što su pristali da iza svega stane država.
Jeste li dogovorili ko ce sve govoriti na tom „državnom mitingu“?
- Bilo je predloga da ne govorimo mi politicari. Rekao sam Tadicu i Koštunici da hocu da govorim i da se ne stidim onoga što cu reci. Da hocu da bude zabeleženo. Upozorio sam ih da mogu da govore Brana Crncevic i Matija Beckovic, oni imaju šta da kažu i ljudi bi ih rado culi, ali to ne može biti zamena za ono što mogu i moraju da izgovore i obecaju predsednik države i premijer.
Da se na mitingu ne dogodi da vladika Artemije nastupa opet oštrije nego ministar odbrane?
- To je sasvim moguce. Uostalom, Dragan Šutanovac se uopšte nije ni pojavio na sednici Skupštine na kojoj su i narodni izabranici anulirali 17. februar. Sve u svemu, ja cu govoriti na mitingu i baš me briga da li ce Tadic i Koštunica. Do danas se secam mitinga protesta u Beogradu nakon što su sovjetske trupe ušle u Cehoslovacku. Tada smo protestovali zbog necega što nije imalo direktne veze sa nama. Kako da sada ne ustanemo još masovnije i odlucnije kada nam otimaju Kosovo i Metohiju?! Voleo bih da i naša deca zapamte 21. februar 2008, da vide pravedni gnev i ponos svog naroda.
Kako cete ucesnicima mitinga objasniti ko Srbiji otima Kosovo? Kako cete polemisati sa tvrdnjama, koje se cuju i u samom Beogradu, da nam Evropska unija ništa ne otima?
- Dogovor je Tadica i EU da se ona kao institucija ne izjasni, da se u ulozi otimaca formalno nadu „samo“ njene države-clanice. A ja cu okupljenom narodu nedvosmisleno reci da Evropska unija nama otima Kosmet! Da ona radi toga šalje misiju u pokrajinu. Svaka cast državama clanicama EU, od kojih su neke primljene samo da bi NATO stigao na granice SSSR. Ja poštujem svaku državu, a pogotovo maleni Kipar koji nas podržava. Ali, za mene su EU pre svega one države koje su vec priznale ili najavile da ce priznati Kosovo. Ili mi, možda, ocekujemo investicije od Litvanije?!
Kada bi EU cinile Litvanija, Kipar i Portugal, možda tamo ne bismo ni imali razloga da ulazimo...
- Možda bismo i imali. Ali, tada nam ne bi bila ugrožen teritorijalni integritet. Te države nas nikada ne bi ugrozile. A ove koje Srbiji rade o glavi su glavne u EU. To su bivše kolonijalne sile. A u pozadini svega su Amerikanci koji pokušavaju da unište sve svetske civilizacije.
Kako se Srbija uopšte može odbraniti kad je generalni sekretar UN Ban Ði-mun vec saopštio da je odluka o priznanju nezavisnosti Kosova u rukama zemalja clanica?
-Svet baš nema srece sa generalnim sekretarima UN. Prethodnom ništa nije smetalo što je Savet bezbednosti dozvolio formiranje Haškog tribunala mimo Generalne skupštine UN. A ovaj sam gazi Povelju UN i dopušta drugima da je gaze. Tvrdi da je nova država stvorena onda kada je prizna neka druga država. Eto, na to srozavaju medunarodno pravo.
|
Actualité 
